Бонобо мајке „држе свећу” синовима

Мајка која се сину у везу меша и девојци срећу квари постала је лајтмотив несрећних љубави. Људских. Међутим, код бонобо мајмуна ситуација је другачија. Ново истраживање показује да мужјаци ове врсте имају три пута већу шансу да постану очеви уз помоћ своје мајке.

У многим животињским заједницама јединке деле одговорност за подизање деце, али код бонобоа, мајке иду корак даље, открили су научници Института за еволуциону антропологију Макс Планк у Лајпцигу. Женке бонобо мајмуна имају активну улогу у прокреацији својих мушких потомака.

„Ово је први пут да можемо показати утицај присуства мајке на веома важну мушку адаптивну особину, а то је плодност. Изненадило нас је да мајке имају тако снажан и директан утицај на број унука које добијају", изјавио је приматолог Мартин Сурбек.

Мајка као „вингмен"

Сурбек и колеге посматрали су дивље популације бонобoа у Демократској Републици Конго, као и дивље популације шимпанзи у Танзанији, Уганди и Обали Слоноваче. Открили су да мајке обе врсте помажу синовима у сукобима са другим мужјацима, али само бонобо женке помажу мушким потомцима у парењу, и то тако што се мешају другим мужјацима у њихове покушаје парења, а бране да неко интервенише кад се њихови синови паре са женкама. Бонобо мајке такође користе свој друштвени положај да би синовима омогућиле приступ популарним местима унутар заједнице и помогле им да остваре виши статус, а тиме и боље могућности за парење.

Овако значајна улога мајки, а не очева у копулацији, можда и није толико зачуђујућа кад се узме у обзир да је бонобо друштво матријархално уређено. Код шимпанза, где доминирају мужјаци, научници наводе да је уплитање мајки ретка појава и да нема утицај на мушку плодност.

Ћерке, снађите се саме

Док се у многим људским културама често цела фамилија ангажује да удоми женско чељаде, изгледа да су код бонобоа мушкарци слабији пол, бар кад је спаривање у питању. 

Занимљиво је да бонобо мајке не пружају исту подршку ћеркама, ни у парењу ни у бризи за потомство. Наиме, у бонобо друштву је обичај да женски потомци напусте родну заједницу, док мушки остају у њој. Мали број ћерки које се не одселе не могу да се надати значајнијој помоћи мајки.

 У наставку истраживања Сурбек и колеге се надају да ће боље разумети које су предности оваквог понашања за бонобо мајке. Засад верују да оне тиме на индиректан начин омогућавају наставак своје генетске лозе: „Ове женке су пронашле начин да повећају број потомака а да не морају саме да их рађају".

број коментара 0 Пошаљи коментар