Да ли глава боли од учења?

Да ли у реченици „док се мудри намудроваше, други се наживеше”, осим неке ироније, има можда и научне истине? У свим земљама рађена су испитивања и утврђено је да је учесталост мигренозних главобоља приближно свуда иста, 12–17 одсто. Утврђена је и занимљива чињеница да богатије и боље образовано становништво чешће болује од мигрене.

Научна истраживања су бројна. Технологија напредује. Побољшана је дијагностика, а терапија је све савременија. Ипак, учесталост остаје иста.

Истражујући карактеристике особа са мигреном у групи испитаника опште урбане популације, лекари Срђан Сретеновић, Александар Станић, Снежана Дедић Костић, Велимир Костић и Александра Митровић потврдили су проценат учесталости. Студијски подаци су добијени током епидемиолошке анкете спроведене на око 2.000 испитаника који су имали од 16 до 82 године, оба пола, а по претходно стандардизованом анкетном упитнику. Спроведена је теренска студија, са личним интервјуисањем, у Београду.

Учесталост мигрене у популацији анализираних испитаника била је 11,05 одсто. Симптоми ауре били су присутни код 3,2 одсто испитаника. Фактори који су најчешће провоцирали нападе мигрене били су: стрес, метеоролошке промене, умор и менструациони циклус. Најчешћи симптоми мигренског напада су фотофобија и мучнина. Стрес је најбитнији фактор.

Мигрена у процентима 

Људи који болују од мигрене већином су факултетски образовани. У поменутом испитивању, конкретно 54,3 процента испитаника са честим мигренозним нападима има завршену вишу школу или универзитет. У принципу, данас је мало оних који после основне школе не наставе образовање, тако да је проценат средњошколски образованог становништва које болује од мигрене очекиван – 43,4 посто. Свега 2,3 посто испитаника са честим главобољама има само осмогодишње образовање. Особе с малим укупним месечним приходима ређе су оболевале од мигрене (4,5 посто) него особе које више зарађују (44,3 посто), наводе аутори.

У закључку рада истакнуто је да на основу добијених резултата нису утврђене значајне разлике у вредностима испитиваних параметара ако се пореде са сличним студијама спроведеним у Европи и САД. Све у свему, студије показују да образованије и богатије становништво чешће болује од мигрене, наводе аутори.

Др сц. мед. Срђан Сретеновић, специјалиста неурологије, објаснио је за РТС да се ипак сви рађамо са једнаким потенцијалом да током живота оболимо од мигрене. Више гена утиче на предиспозицију да се оболи од мигрене, заправо на способност различитих провокативних фактора (како из нашег тела тако и из околине) да активирају процес настанка главобоље.

Свакако да значајно место у настанку мигрене имају животне навике и начин живота. Научно је доказано да је стрес озбиљан провокатор мигренозних болова.

Чињеницу да, према статистичкој слици, мигрену чешће имају они који се баве интелектуалним радом, наш саговорник објашњава и практично – да је то категорија људи који су свеснији, образованији и чешће траже помоћ лекара у специјализованим центрима – те тако постају бројнији и у евиденцијама.

Ипак од учења глава не боли!

број коментара 0 Пошаљи коментар