Истресимо стрес

Неко вас је случајно нагазио у пролазу, чекали сте пола сата да подигнете новац, недавно поскупљење на пијаци дочекало вас је неспремне, а лоше вести и „шокантни“ наслови бомбардују са свих страна. Да нисте можда под стресом?

Научници говоре о стресу као одговору организма на сваки захтев, претњу или опасност из околине.

 „Тај одговор је праћен предвидивим биохемијским реакцијама и променама у когницији и понашању, у смеру неутралисања стреса, или прилагођавања на његове ефекте. Сви људи осећају стрес и његове последице, разликују се једино његов интензитет и начини реаговања", рекао је др Милан Николић, доцент Хемијског факултета у Београду.

Није сваки стрес штетан. „Позитивна трема" пред неки важан догађај у животу, као што је полазак на студије, веридба или рођење детета, такође је манифестација стреса. Тада говоримо о добром, мотивишућем стресу (еустрес). Проблеме ствара дуготрајни, неконтролисани и по последицама деструктивни, лош стрес (дистрес). Њега повезујемо и са настанком хроничних болести: атеросклерозе, дијабетеса, или канцера.

Стрес и његове последице

Узрочника дистреса има много и они долазе, како „споља" (породица, посао, материјална ситуација, школа, велике животне промене, непредвиђени догађаји) тако и „изнутра" (бриге, несигурност, страхови, фрустрације, нереална очекивања, притисци и друго).

Према речима нашег саговорника, када симпатички нервни систем процени да смо суочени са претњом или физичком опасношћу, он активира део мозга (хипоталамус и потом хипофизу) чија активност припрема тело за „бори се или бежи" одговор, тако што подстиче адреналну (надбубрежну) жлезду.

„Надбубрежна жлезда у крв појачано лучи адреналин и кортизол: хормоне стреса. Адреналин нас припрема за непосредно суочавање с опасношћу и њеним могуће штетним последицама: убрзава рад срца и дисање, шири зенице и мобилише ослобађање резерви глукозе у крв, упућује крв према мишићима, побољшава коагулацију крви и зарастање рана". Уколико стресни догађај траје предуго, долази до исцрпљивања организма и озбиљних последица по здравље, при чему најпре страдају наше Ахилове пете.

„Како кортизол повећава запремину ванћелијске течности, повећава се крвни притисак. Повећан садржај кортизола у крви смањује ефикасност имунолошког одговора, што тело чини подложнијим инфекцијама, а може и да трајно оштети неке структуре у мозгу (хипокампус), тако да дуготрајни, неконтролисани стрес оставља трајне последице", додао је др Николић.

Болести срца и синдром изненадне смрти, повећање телесне масе, дислипидемије, дијабетес, проблеми са пробавом, анксиозност, депресија, главобоље и хронични умор, псоријаза, акне и екцеми на кожи неке су од најучесталијих последица дуготрајног дистреса.

Како сте изборити с појачаним стресом?

Неке узрочнике стреса, попут свакодневних гужви у саобраћају, лошег понашања других људи, ситуације у друштву и времена у ком живимо, не можемо избећи. Покушај бекства од појачаног стреса у прекомерно коришћење алкохола, лекова и дрога, повлачење у себе и избегавање људи, или неконтролисани изливи љутње и беса и насилничко понашање, никако не решавају, већ само стварају нове проблеме.

Промена навика у смислу здравије исхране, најмање шест сати квалитетног ноћног одмора и редовне умерене физичке активности које подстичу лучење ендорфина, и чине да се осећамо здравије и свежије, могу помоћи у смањењу последица стреса. Ту су и медитација, молитва, дубоко дисање.

„Покушајмо да реорганизујемо свој живот, испуњавајући време активностима у којима заиста уживамо, са више смеха, хумора и забаве. На папиру све то изгледа једноставно, у стварности то често није у потпуности изводљиво. Оно што свакако можемо да урадимо и тако себи помогнемо јесте да будемо свесни проблема, избегавамо стресогене догађаје, променимо начин реаговања на стрес, одредимо себи приоритете и реалне циљеве у животу и да избегавамо сваку врсту екстрема", додао је др Николић.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 14. мај 2019, 00:32) - anonymous sasa [нерегистровани]

Stres!!!

Hvala i vašem mediju što nam servirate neke loše vesti koje baš i ne morate ( u sudaru je stradao... ili ako nema stradalalih ima barem povređenih), hvala vam što mediji napišu naslov koji nema veze sa sadržajem itd itd.