Живот у снази мотора

Поводом седамдесет година рада Машинског факултета у Београду, отворена је изложба посвећена професору Михаилу Мики Борисављевићу под називом „Живот у снази мотора“.

Михаило Мика Борисављевић златно је име наше мотористике. Дипломирао је на Техничком факултету у Берлину, усавршавао се у немачким фабрикама и такмичио у чувеној трци око Калемегдана 1939. године.

„Ова изложба је прилика да део бриљантне и блиставе историје Машинског факултета и ондашње генерације професора који су је стварали ‒ отргнемо од заборава, представимо је новим генерацијама студената и покажемо да је ентузијазмом, креативношћу и инвентивношћу могуће направити чуда", каже проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета.

„Мика је био све и сва! Све је знао, био је и конструктор и испитивач, био је и професор, учио је студенте", подсећа нас проф. др Ненад Јанићијевић.

За време Другог светског рата преживео је концентрациони логор, потом је постао професор на Машинском факултету, основао Завод за моторна возила и дао велики допринос развоју домаће мото-индустрије.

„Група наших студената и студената Београдског универзитета је сопственим напорима направила комплетно возило које је учествовало на светском такмичењу, где су постигли изузетне успехе. Наравно да тога вероватно не би било да човек као што је Мика Борисављевић није успоставио темеље науке на основу којих се базира знање наших студената", наводи проф. др Марко Милош.

Као почасни олимпијски аташе Краљевине Југославије, Михаило Мика Борисављевић извештавао је са Летњих олимпијских игара у Берлину и Зимских у Гармиш-Партенкирхену 1936. године.

„Мој отац је имао велику част да се упозна са светским спортистима. У његовим витринама налази се и оригинални албум са олимпијских игара где су потписници, не само чувени спринтер и тркач Џеси Овенс него и велика клизачица тога времена Соња Хени", прича Милена, ћерка Михаила Борисављевића.

На последњем Гран прију пре почетка Другог светског рата, одржаном у Београду 1939. у класи до 250 кубика, Борисављевић је освојио друго место.

Братислав Петковић, директор Музеја аутомобила, каже да је Борисављевић поседовао честитост која се ретко среће: „Он је био жива легенда и нâс је спајао са тим временима о којима смо могли само да читамо у литератури".

Био је конструктор светске класе, научник, спортиста, спортски функционер, интелектуалац и пријатељ многих чувених људи свог времена.

„Путовали смо комбијем ручне израде који је он правио. На платформи фолксвагенабубин мотор од 25 коња, надоградио је каросерију и то возило је назвао: спорт транспорт. То је било возило спремно за камповање, унутра су се отварала два лежаја, имао је фину пространу кабину...", присећа се Будимир, син Михаила Борисављевића.

Мика Борисављевић је преминуо 2001. године. Изложба „Живот у снази мотора" на Машинском факултету у Београду чува сећање на легендарног професора.

број коментара 2 пошаљи коментар
(субота, 08. дец 2018, 10:09)
anonymous [нерегистровани]

@Pitam se???

Moj prijatelj se ne oseca kao nas - dakle nije nas.

(четвртак, 06. дец 2018, 21:09)
anonymous [нерегистровани]

Pitam se???

Ko smo "mi" a ko su "oni", izgleda da ipak postoje paralelni univerzumi - sve je to stvar perspektive, svi smo mi naši!!