Друго име за хуманост: др Драган Херцог

Ове године се навршава педесет година од смрти др Драгана Херцога (1936‒1968). Млади хирург је погинуо 1968. у грађанском рату у Бијафри, где је, у мисији Југословенског Црвеног крста, помагао повређеним и угроженим цивилима.

У сали Црвеног крста у Зрењанину, у Змај Јовиној улици 1А, у четвртак, 11. октобра, у 19 сати биће одржано предавање у знак сећања на овог изузетног човека, рођеног у Банатском Карађорђеву. Предавање ће одржати Ивана Арађан, кустос Народног музеја Зрењанин и ауторка текста „Хуманост која није знала за границе ‒ др Драган Херцог (1936‒1968) ‒ Од Банатског Карађорђева до Бијафре". Текст је написан за потребе IX конгреса историчара медицине, који је одржан јуна 2018. године у манастиру Милешеви. На овом предавању говориће и Верица Вуковић, рођена сестра др Драгана Херцога, која ће са слушаоцима поделити своје успомене.

Др Драган Херцог рођен је 1936. године у Банатском Карађорђеву. Имао је само пет година када је његов отац, др Андрија Херцог стрељан 1941. у Јајинцима.

Породица славних и вољених лекара

Андрија Херцог (1904‒1941) завршио је медицину у Лајпцигу. После студија запослио се у Честерегу у Банату, насељеном претежно немачким живљем, али је лечио и становнике Банатског Карађорђева, села колониста, добровољаца из Првог светског рата, махом пореклом из Лике. Према сведочењима, др Андрија Херцог је до последњег тренутка водио бригу о својим пацијентима из Банатског Карађорђева ‒ обилазио их је и лечио чак и са жутом звездом пришивеном на рукаву, иако су га молили да се не излаже опасности. Средином августа 1941, Немци су га одвели у логор у Великом Бечкереку (Зрењанин), где су већ били заточени његов отац Филип и браћа Павле и Фрањо.

Доктора Андрију, брата Павла и оца Филипа пребацили су крајем августа у Београд, у логор Топовске шупе, док је најмлађи брат Фрањо, студент медицине у Загребу, успео је да побегне из Бечкерека у партизане и тако се спасао ‒ испричао је пре неколико година за „Политику" др Вукашин Антић.

По традицији високог етичког кодекса свога оца, др Фрањо Херцог (1916‒1980) остао је у памћењу бројних пацијената чачанске болнице, где је радио као педијатар. У свако доба дана или ноћи, како тврде родитељи, др Фрањо Херцог је био доступан за своје мале пацијенте.
Др Андрију Херцога Немци су стрељали у Јајинцима, 11. октобра 1941. Његова супруга Јелена је остала удовица с тек рођеном ћерком Верицом и петогодишњим сином Драганом.

Др Драган Херцог

После положене мале матуре у Зрењанину, Драган Херцог је завршио гимназију и Медицински факултет у Београду. Као млади специјализант хирургије у болници „Др Драгиша Мишовић" у Београду, придружује се мисији Југословенског Црвеног крста и одлази у Бијафру (данашња југоисточна Нигерија), 1968. године.

У време највећих сукоба грађанског рата, др Драган Херцог је радио у операционој сали монтажне болнице код Окигве и по шеснаест сати дневно. 

Власти Бијафре су потискивале побуњенике и евакуисале рањенике и болеснике 30. септембра, а тиму Црвеног крста који је предводио др Михајло Вучинић, оставили су радио-станицу и теренско санитетско возило. Нажалост, група распојасаних војника, без официра, опколила је болницу. Седморо чланова мисије изашло је испред грудобрана направљених од врећа са млеком у праху, а војници су отворили рафалну паљбу. Тада су погинули др Драган Херцог, Швеђанин Роберт Карлсон и брачни пар из Савета цркава. Међународни комитет Црвеног крста постхумно је одликовао др Драгана Херцога највећим признањем, медаљом „Анри Динан" ‒ за изузетне заслуге и посвећеност основним идејама Црвеног крста.

Основна школа „Др Драган Херцог"

Основну школу за децу са специјалним здравственим проблемима основала је Скупштина града Београда, 1969. године, а име др Херцога носи од 1971. године. Данас, 80 дефектолога и наставника, сваког дана, широм Београда, посећује болничке собе и домове деце на лечењу и тако образовање чини доступним сваком детету. „Ако болест спречава дете да дође у школу, школа ће доћи њему", то је мото те установе. Запослени негују сећање на изузетног човека чије име школа носи и на најбољи начин настављају његово дело.

Ниједна прича о племенитости, људској солидарности и хуманости никада није испричана до краја. Сигурно да ће се на предавању у Зрењанину појавити стари или нови сведоци, пријатељи, колеге, лекари, сународници, вршњаци или пацијенти др Драгана Херцога. Свака прича о алтруизму се шири, рачва у писменим сведочењима и потхрањује у сећањима и породичним причама. Тако и треба да буде...

 

 

 

број коментара 5 пошаљи коментар
(петак, 12. окт 2018, 07:27)
sladjana [нерегистровани]

škola Dr.Dragan Hercog

Tako me je dirnuo ovaj tekst i podsećanje na moje dane u školi Dr.Dragan Hercog.1971.godine učestvovala sam u recital kada je naša škola dobila njegovo.ime...Zavrsila sam.Sesti razred odličnim uspehom.i.medju belim zidovima osećala se kao da sam u najdivbijoj školi na svetu.Dr.Dragan Hercog je simbol humanosti dobrote i nade da možemo istrajati i pobediti....

(четвртак, 11. окт 2018, 10:34)
Zlatko [нерегистровани]

Djordje Hercog

Da li postoji neka veza sa Doktorom Đorđe Hercogom.? Sa tirsove

(среда, 10. окт 2018, 19:40)
Ганута [нерегистровани]

Људи за незаборав

Ганута сам овом дивно написаном причом о изузетним људима и лекарима. Добро је свима потребно, посебно када је време тешко, нељудско. Хвала Вам што сте нас подсетили шта значи бити прави лекар. Пишите што више о оваквим људима, они су истински хероји.

(среда, 10. окт 2018, 15:44)
anonymous [нерегистровани]

Племенит и храбар човек

Нисам до сада чуо за овог племенитог човека. Драго ми је да га људи нису заборавили.

(среда, 10. окт 2018, 09:30)
anonymna GR [нерегистровани]

cestitam

Bravo ovom coveku i slicnim ne samo lekarima, koji pomazu ljede, bez obzira na to da li su lekari ili ne, bez obzira na to da li to rade profesionalno ili ne, ljubav se ne meri novcem, biti lekar nije samo do novca... lekar mora najpre biti humanist, covek. I vrlo dobra je ideja o takvoj skoli. I vrlo dobra ideja da se da njegovo ime kao naziv.