Можемо ли предупредити карцином дојке

Карцином дојке је глобални здравствени проблем, не само због чињенице да болест има епидемијске размере већ и зато што њене последице погађају све сегменте живота пацијента – почев од здравственог, па до психосоцијалног и економског. Међу факторима ризика су гојазност, нерађање, алкохол, касна прва трудноћа...

О карциному дојке, ризичним групама и, између осталог, превентиви и лечењу, за Интернет портал РТС-а разговарали смо са др Марком Јеврићем, специјалистом опште хирургије са Института за онкологију и радиологију Србије.

Према статистичким подацима, колико је оболелих од карцинома дојке у свету, а колико у Србији?

„Године 2012. у свету је регистровано око 1,6 милиона нових случајева болести и више од 520.000 смртних исхода са овом дијагнозом, што чини 25 одсто свих малигних болести женске популације, односно 14 одсто свих смртних исхода због малигнитета. Расподела броја оболелих у свету готово је равномерна, док је број смртних исхода у земљама у развоју за око 40 одсто већи. Број новооболелих жена од карцинома дојке у Србији је око 61,4/100.000, а стопа умирања 20,4/100.000.“

Колика је учесталост оболевања?

„Целоживотни ризик, односно кумулативна вероватноћа оболевања од карцинома дојке износи 12,5 одсто, односно једна од осам жена може очекивати да ће током живота оболети од ове болести. Географска дистрибуција карцинома дојке на глобалном нивоу није равномерна. Подручја са највећом учесталошћу су западна Европа (89,9/100.000), Аустралија и Нови Зеланд (85,5/100.000), северна Европа (84/100.000), Северна Америка (76,7/100.000) и јужна Европа (68,9/100.000). Подручје најниже учесталости карцинома дојке је источна Африка (19,3/100.000). Учешће карцинома дојке у структури оболевања и умирања од малигних болести у Србији може се видети у табели:

Важно је напоменути да је укупна структура оболевања и умирања од малигних тумора у нашој земљи значајно различита у односу на развијени свет, пре свега због знатног учешћа карцинома грлића у оболевању и умирању од малигних тумора, који се у развијеним земљама не налази ни међу десет најчешћих локализација.“

Који су фактори ризика за настанак ове болести?

„Фактори ризика се могу поделити у две групе: у првој су они који нису подложни променама (немодификујући фактори), а у другој они на које се може утицати (модификујући фактори). Укупни ризик за настанак рака дојке зависи од присуства и комбинације ових фактора код сваке особе. Узраст је један од фактора ‒ са порастом узраста расте и вероватноћа настанка рака дојке. Расна припадност, такође ‒ веће стопе оболевања забележене су код припадница беле расе него код црне. Жене са позитивном породичном анамнезом имају већи ризик за настанак ове болести и ризик се повећава са повећањем броја блиских сродника. Жене лечене од карцинома дојке имају 1,4 до 6,3 пута већу вероватноћу да добију тумор у супротној дојци. Различита бенигна обољења дојке се доводе у везу са мање или више повећаним ризиком за настанак карцинома дојке.

Различити репродуктивни фактори се доводе у везу са настанком рака дојке: нерађање, касна прва трудноћа, рана прва менструација, касна менопауза. Гојазност у постменопаузном периоду повећава ризик од 1,2 до 3,5 пута. Употреба хормонске супституционе терапије такође повећава ризик. Жене које су у младости лечене радиотерапијом односно биле изложене дејству јонизујућег зрачења у пределу грудног коша имају већи ризик оболевања. Бројне студије су потврдиле да је конзумирање алкохола повезано са већим ризиком. Физичка неактивност је независан фактор ризика за настанак рака дојке.“

Колико су у нашој земљи жене свесне важности превентиве, односно редовних прегледа? Шта каже Ваше искуство, колико су заправо информисане?

„Значај превентивних прегледа јесте у томе што се њима уочавају све промене, малигног и премалигног карактера. Уколико се правовремено открију, лечење је лакше и психолошка траума код жена се минимизира, а самим тим је и исход болести повољнији. Стиче се утисак да је свест о значају превентивних прегледа у мање развијеним деловима земље на нижем нивоу него у већим градовима. Кампање на пољу едукације и превентивних прегледа протеклих година, ипак, дају одређене резултате.“

Да ли у последње време долази више или мање жена у поодмаклом стадијуму (када је могућност лечења и излечења много мања)?

„Жене полако постају одговорније према свом здрављу. Ипак, и поред свега наведеног, један број пацијенткиња се јавља у стадијуму одмакле болести, када је лечење лимитирано. Уколико код таквих пацијенткиња није могуће специфично онколошко лечење на Институту за онкологију и радиологију Србије, постоји амбуланта за супортивну и симптоматску терапију те се на тај начин третирају симптоми болести. Број таквих пацијенткиња је у протеклим годинама мањи него раније.“

Да ли се срећете са пацијенткињама које одбијају лечење и које отворено кажу да ће се „лечити“ алтернативним методама? Шта им поручујете?

„Уколико пацијенткиње посегну за алтернативним методама лечења, савет је да је опасно заобићи медицину и лечити се другим методама. Основни вид лечења рака дојке је хирургија, радиотерапија, хемиотерапија, хормонска терапија и, у новије време, биолошка терапија!“

Да ли и код нас јача тренд превентивног одстрањивања дојки и пре евентуалног оболевања од рака због генетичких предиспозиција и какав је Ваш став о томе?

„Број жена које се из превентивних разлога одлучују на одстрањивање дојки удвостручио се у последњих 15 година у САД и неким другим развијеним земљама. Присуство мутација у генима БРЦА1/БРЦА2 указује на могућност оболевања од карцинома дојке актуелно здравих особа и због тога је важно да се те промене (мутације) уоче у породици и да се идентификују потенцијални носиоци болести. Ризик оболевања БРЦА1/2 везаног карцинома дојке код жена варира у распону од 45 до 87 одсто. Жене носиоци мутираног гена имају 33‒50 одсто вероватноћу да оболе од рака дојке пре 50. године живота и имају већи ризик од настанка обостраног рака дојке. У таквим ситуацијама је неопходно предочити пацијенткињи ризике оболевања и одлуке доносити мултидисциплинарно уз сагласност и учешће пацијента.“

Осим редовних одлазака на прегледе, шта још свака жена треба и може да уради како би предухитрила евентуално оболевање од карцинома дојке?

„Главни вид заштите је самостални преглед дојки уз редован одлазак код лекара, а то се нарочито односи на жене старије од 45 година. Један од најбољих начина заштите је избалансирана исхрана, а женама се нарочито саветује да престану да конзумирају алкохолна пића, која су опасан окидач за настанак карцинома дојке. Одржавање оптималне телесне тежине и редовна физичка активност неопходни су јер смањују ризик од настанка ове болести. Процена ризика за настанак рака дојке, као и одговарајући савети за промену стила живота требало би да буду саставни део рутинске превентивне праксе, посебно код жена после менопаузе.“

број коментара 8 пошаљи коментар
(среда, 27. јун 2018, 09:15)
anonymous [нерегистровани]

Najbolja preventiva....

Srbija se mora edukovati.
Ne dirajte djecu u razvoju.
Nemojte nikom gnjeciti grudi...
Zlijezde su u grudima.

(уторак, 26. јун 2018, 02:17)
Ana [нерегистровани]

Postoji više vrsta preventive

Sprečavanje pojave bolesti pripada primarnoj preventivi, ovo o čemu govori dr je sekundarna preventiva.

(уторак, 26. јун 2018, 02:14)
Ana [нерегистровани]

strah od farmaceuta???

Mozda koriscenje kontracptivnih pilula dovodi do povecanja obolevanja of raka dojke, ali apsolutno dokazano dovodi do smanjenja oboljevanja od raka jajnika, koji se mnogo teže i kasnije otkriva od raka dojke i dovodi do veće smrtnosti žena.

(недеља, 24. јун 2018, 22:10)
Vladimir [нерегистровани]

Слажем се.....

Обољевање, не оболевање, затим одељење, не оделење.

(недеља, 24. јун 2018, 10:58)
Milan Matić [нерегистровани]

Uzrok raka kod žena

Zašto skoro nijedan lekar ne sme da kaže da je dokazano da kontraceptivne pilule u velikom procentu izazivaju rak kod žena. Toliki je strah od farmaceuta.

(субота, 23. јун 2018, 20:59)
Gastarbajtovanje [нерегистровани]

U Nemačkoj dve slepe žene rade ...

na otkrivanju sumnjivih zadebljanja u dojkama!-Rade,zbog izuzetnog osećaja u prstima!

(субота, 23. јун 2018, 17:14)
anonymous [нерегистровани]

Preventiva?

"Redovni odlasci na preglede" i "samostalni pregledi dojki" su samo pregledi, i sa njima samo može da se otkrije rak, a to nije preventiva.

(субота, 23. јун 2018, 16:04)
Aleksandra [нерегистровани]

Pravopis

Kaze se oboljevanje, a ne obolevanje. Zaista je neprimereno za nacionalni javni servis da pravi takve pravopisne greske.
Jedina rec u srpskom jeziku sa "l" je pokolenje.
Hvala.