Пораст температуре на Западном Балкану

Температура на територији Западног Балкана ће у скоријој будућности расти за 1,2 степена, а до краја века могуће и за више од пет степени, упозорено је у Студији о климатским променама на Западном Балкану коју је данас објавио Савет за регионалну сарадњу (РЦЦ).

У студији се указује да ће температура неминовно наставити да расте од 1,7 до четири степена, у зависности од резултата глобалних настојања да се смањи емисија гасова с ефектом стаклене баште.

Подаци о климатским променама у региону указују и на „напредовање суптропске климе даље на север, при чему ће приобална и јужна подручја бити веома врућа и сува током летњег периода, чије ће се трајање, према очекивањима, продужити за један до два месеца у периоду од скоре будућности до краја века".

„Анализе климатских промена у региону, генерално, потврђују да су здравље људи, сигурност и квалитет живота у великој мери осетљиви на природне непогоде и губитке услед временских прилика", саопштио је РЦЦ.

Истраживање показује да су пољопривреда и шумарство међу секторима у којима ће се осетити највећи утицај климатских промена, у виду смањења квалитета хране, ерозија, деградације земљишта, ризика од распрострањеног пропадања шума.

Климатске промене могу да утичу и на смањење воде за пиће, а последице ће се одразити и на здравље људи, јер све то може изазвати чешће топлотне ударе, продор нових векторских заразних болести и друге последице.

У студији је изнесен низ препорука за смањење терета који је на појединачним економијама Западног Балкана у погледу решавања питања повезаних с климатским променама, а посебно с обзиром на недостатак људских ресурса и других капацитета.
Као кандидати и потенцијални кандидати за приступање Европској унији, додаје се у саопштењу, све економије Западног Балкана су мотивисане да поштују Париски споразум и до 2020, односно 2030. године остваре циљеве смањења емисије штетних гасова које је поставила ЕУ, као и да повећају енергетску ефикасност и производњу електричне енергије из обновљивих извора.

Према ранијем истраживању РЦЦ-а, Балкански барометар за 2017. годину, 73 одсто људи у региону сматра да су климатске промене проблем. Међу предузећима из региона, 77 одсто је рекло да је предузело одређене мере или активности у циљу смањења штетног утицаја на околину, док је њих 21 одсто признало да не ради ништа да умањи ризик по животну средину.

број коментара 1 пошаљи коментар
(четвртак, 07. јун 2018, 11:09)
anonymous [нерегистровани]

Koja je to geografska odrednica

Sta je to Zapadni Balkan? Koja je to regija? Koje su to prirodne granice koje odvajaju ovu regiju od drugih, na primer Istosnog Balkana, Severnog Balkana, Juznog Balkana, Centralnog Balkana…? Kakve veze ima Srbija sa tim? Ako vec politicari uvode nepostojece geografske odrednice (a Zapadni Balkan I Severna Makedonija su najbolji primer za to), nemojte bar u naucnim tekstovima da ih koristite. Siguran sam da ima boljih geografskih odrednica na primer Balkan ili Jugoistocna Evropa.