Еварист Галоа: судбина младог математичког генија

Без обзира на то колико су значајан допринос својим истраживањима донели у области математике, многи математичари нису добили за живота никакво признање. Упркос таленту, борили су се са неразумевањем и оспоравањем околине целог свог живота да би тек након смрти били слављени и поштовани као велики генији. Такав је био живот и Евариста Галоа, можда најзначајнијег математичара 19. века.

Нико ни пре ни после њега у читавој историји математике није дао тако значајан допринос у раној младости. Колика је била вредност његовог рада толико је трагичан био његов живот, окончан у двадесет првој години. Живот је изгубио у двобоју из, и дан-данас, непознатих разлога.
Као младић од непуних двадесет година, Галоа је доказао да општа полиномска једначина степена већег од броја четири не може бити решена помоћу радикала. Открио је тзв. теорију група, једну од најважнијих математичких теорија која представља кључ модерне алгебре и геометрије, а може се применити чак и при решавању два чувена античка проблема ‒ при доказивању немогућности трисекције угла и удвостручивања куба.
Био је то висок и мршав младић тамне косе мирног погледа. Његова физичка појава одавала је утисак крхког човека, али је његова природа била потпуно другачија. Као републиканац по опредељењу, био је спреман да се бори за своје идеје до краја, активно учествујући у политичким дешавањима и протестима.

Еварист Галоа је рођен 1811. године у Бур ла Рену, малом месту крај Париза. Његови родитељи су били веома образовани познаваоци књижевности, филозофије и религије. Управо је Еваристова мајка најзаслужнија за његово образовање и познавање грчког, латинског и реторике.Галоа се 1823. године уписао на Лицеј „Луј Велики" у Паризу. Прве две године био је вредан, посвећен школи и обавезама. Али 1826. почињу проблеми ‒ све мање се интересује за предавања и радије време проводи читајући озбиљне књиге о математици. Упркос свим напорима, покушаји да му се пажња усмери на школске обавезе били су безуспешни.

Галоа се враћа у свој родни крај и организује часове математике која обухвата теорију о имагинарним бројевима, методе решавања једначина и елиптичне функције које обрађује чиста алгебра. Нажалост, нема ниједног ђака.

У потпуности се окреће политици као члан једне тајне организације блиске републиканској партији. Политичко ангажовање донело му је само невоље у животу ‒ био је избачен из школе и два пута је завршио у затвору.

Други пут је ухапшен као један од активиста који су желели да на месту Бастиље посаде дрво слободе. Полиција је сазнала ко су били покретачи митинга, упала је у Екваристов дом, али је он већ побегао. Ипак, већ сутрадан је био ухапшен и осуђен на неколико месеци затворске казне.
Велики математичари тог доба, међу којима су Коши, Фурије, Поасон, навикнути на свет бројева и геометријских фигура, уображавајући да једино они чине праву математику, много година касније нису могли да схвате откриће Евариста Галоа.

У време одслуживања казне, у Француској је почела да се шири епидемија колере, која је однела многе животе. Да би спречили заразу и заштитили затворенике, управа затвора донела је одлуку да се најмлађи затвореници и они у лошем стању пребаце у болнице и тамо служе своју казну. Међу њима је био и Галоа. Тамо је упознао Стефани Фелисе ду Мотел, ћерку доктора, у коју се несрећно заљубио. Она није могла да му узврати љубав и постоје претпоставке да је можда она била узрок његове трагичне смрти.

Иако је живео веома кратко, према ономе што је открио током свог живота ‒ Галоа је један од највећих генија свих времена. Прву потпуну и јасну презентацију његове теорије дао је Камиј Жордан 1870. године у својој књизи „Студија о супституцијама и алгебарским једначинама".

У опроштајном писму Евариста Галоа издвајају се речи: „Задржите ме у сећању, будући да ми судбина није подарила довољно живота да би моја домовина сазнала за моје име."

Сахранили су га у заједничкој гробници Јужног гробља, тако да данас нема ни трага његовом гробу. Његов вечни споменик су његова сабрана дела, а она броје 60 страница.

број коментара 1 пошаљи коментар
(уторак, 10. окт 2017, 12:06)
anonymous [нерегистровани]

Nematerijalne vrednosti

Još jedna potvrda da u večnom sećanju (a da se pamte po dobrom) ostaju ljudi koji su svetu podarili vrednosti nematerijalne prirode kao što je u slučaju Galoa u oblasti nauke ili poznati pisci u oblast književnostii. Zato bi mladi pored sticanja osnovnih materijalnih vrednosti za života trebalo da teže da iza sebe ostave i nematerijalne vrednosti kao večni spomenik njihovog postojanja.