Конструктивном расправом до закона о употреби нових технологија

Говорећи о едитовању („поправљањуˮ) генома, др Мајкл Морисон, главни истраживач Одељења за јавно здравље „Нафилдˮ, изнео је уверење да та иновативна метода може да помогне свима којима је то потребно, али да захтева веома пажљиво управљање и свеобухватну дискусију.

Др Мајкл Морисон је за Интернет портал РТС-а истакао да је важно да нову технологију „уређивања" генома не посматрамо изоловано, већ у оквиру развоја савремене науке и текућих истраживања чији резултати треба да буду примењени у клиничкој пракси, индустрији, пољопривреди, заштити животне средине.

Иако би могле да донесу много доброг, нове технологије изазивају забринутост јавности. Који су најчешћи разлози за такву реакцију?

‒ Те технологије су се нашле у фокусу јавности због тога што су нове и другачије, засноване на биологији и што обећавају и оно што се раније није могло учинити на нашим ћелијама, ткивима, генима... Према мишљењу неких, само манипулисање „биолошким материјалом" већ је по себи лоше, други брину о њеним последицама ‒ да ли ће те технологије још више продубити неједнакост међу људима, или нашкодити деци, или омогућити појединцима да експлоатишу друге, или дати моћ појединим компанијама... Како ја видим, суштина њихове забринутости лежи у чињеници да у нашем друштву постоји неједнакост која је већ по себи лоша, а нове технологије би могле још да је продубе.

Да ли би укључивање јавности у процес креирања регулативе и етичких норми (које морају пратити напредак технологије) допринело смањењу страха код људи?

‒ Много се говори о укључивању јавности у ове процесе, али то само по себи није решење. Морамо размишљати како да укључимо што више различитих група и како да те дискусије обухвате важна питања. Ако кажете грађанима ‒ желимо да кроз дискусију сазнамо да ли мислите да је едитовање генома добро или лоше, већ сте њихове одговоре ограничили само на „добро" или „лоше". Ту нема много простора за компромис и разговор. Ако бисмо пак ствари поставили другачије, ако бисмо јавност питали шта можемо урадити у вези са овом технологијом, кога би све требало укључити, и ако бисмо осим грађана и научника у дискусију укључили и представнике државе која финансира таква истраживања, као и индустрије која касније треба да их примени, пацијенте... Ако имате различите групе које расправљају о томе шта желе, како могу да сарађују, шта их забрињава, имаћете много продуктивнију дискусију. 

Како, по Вашем мишљењу, можемо подстаћи ту сарадњу?

‒ Често се чује да јавност треба да се образује о овим технологијама. То је истина с те стране што ‒ ако желите да људи разумеју шта радите и да буду у стању да дискутују, потребно је да знају понешто о науци. Не да проучавају на нивоу детаља, али уколико их питате шта мисле о едитовању гена, морате им претходно објаснити на неки начин шта та технологија доноси и како ради. 

Шта је са другим заинтересованим странама укљученим у овај процес?

‒ Мислим да у исто време морамо образовати и остале групе укључене у овај процес. Ако научници сматрају да су грађани нерационални или „против науке", морамо им објаснити због чега они тако мисле, зашто су забринути. Слично је и ако желимо да укључимо и представнике државе и индустрије.
Потребно је да разговарамо о томе какве технологије желимо, шта желимо да оне учине за нас и да разумемо позиције осталих који учествују у дискусији. И све то пре него што добијемо нови производ на нашем тржишту, нове услуге у болницама, фармама. 

број коментара 1 пошаљи коментар
(недеља, 13. авг 2017, 18:50)
anonymous [нерегистровани]

Usluge za bogate i bedne

Konstruktivna sumnja nije prosta reakcija, već nužno pretpostavka, inače imaćete "Animal Farm" - pa vi sad gledajte nesrećnike.