Јосиф Самуилович Шкловски

Осамнаестог јуна 1916. године по јулијанском календару, односно 1. јула по грегоријанском, рођен је Јосиф Самуилович Шкловски, астрофизичар који је одгонетнуо порекло многих космичких извора електромагнетних таласа и један од пионира научне потраге за животом у васиони.

Јосиф Самуилович Шкловски је рођен у Глухову, у Руском царству, у сиромашној јеврејској породици. По завршеној средњој школи неко време је био предрадник на изградњи бајкалско-амурске железнице. Након тога се уписао на Московски универзитет, где је дипломирао физику 1938. и отпочео последипломске студије на Штернберговом астрономском институту - установи у којој ће потом радити до краја живота. Заједно са многим другим совјетским научницима, Шкловски је учествовао у славној експедицији истраживачког брода „Грибоједов" у Бразил 1947. године. Циљ експедиције било је посматрање Сунчеве короне за време помрачења Сунца. Његова запажања и тумачења дала су огроман допринос разумевању физичко-хемијских процеса у корони ‒ токова плазме усмераваних магнетним пољима потеклим од струјања наелектрисаних честица и следственог исијавања електромагнетног зрачења у опсегу радио-таласа. На основу тога, такође је постало јасно да је температура Сунчеве короне заиста огромна ‒ реда величине милион степени Келвина. Шкловски је, поред тога, пружио детаљно физичко објашњење настанка неких од карактеристичних линија у Сунчевом светлосном спектру и први запазио значај Сунчевог зрачења у рендгенском опсегу таласних дужина за формирање Земљине јоносфере.

Свој највећи допринос историји науке Шкловски је ипак пружио на пољу теоријске астрофизике. Први је развио математички модел кадар да разлучи две главне врсте извора радио-таласа у Млечном путу - нетоплотне и топлотне изворе. Притом је предвидео постојање топлотних извора чија таласна дужина одговара атому водоника, а ти су извори недуго затим заиста и пронађени, одигравши вишеструко значајну улогу у потоњим научним истраживањима. Три вероватно најславнија открића Шкловског везана су за радио-таласе из дубина наше галаксије: рад из 1953. у ком је показао да маглина Рака представља остатак након експлозије супернове, објаснивши исијавање тог извора убрзавањем наелектрисаних честица магнетним пољем (што је познато као синхротронски механизам); анализу такозваних планетарних маглина из 1956, којом је показао да оне потичу од одбачених спољашњих слојева омотача звезда црвених џинова и да, упркос називу, немају никакве везе са планетама; и најзад, исправан закључак наведен у раду из 1967. како зрачење загонетног објекта Шкорпија Х-1 потиче од материјала привученог ка нама невидљивој неутронској звезди. Последњи рад и данас буди утолико веће дивљење што је био написан пре него што је Џослин Бел, исте године, открила пулсаре - ротирајуће неутронске звезде које су се, између осталог, испоставиле као физичка подлога описане појаве.

Као један од ретких научника свог времена који је схватао потенцијалну настањеност других светова као озбиљно научно питање, Шкловски се убраја међу петорицу пионира астробиологије - заједно са Коконијем, Морисоном, Дрејком и Сеганом. Управо је Карл Сеган превео популарну књигу Шкловског Вселенная, жизнь, разум на енглески језик под насловом Intelligent Life in the Universe. Реч је о делу које је Шкловском донело велики углед и које је знаменити пољски писац и филозоф науке Станислав Лем својевремено оценио као једно од кључних размишљања о животу у васиони. Књига је и данас веома популарна и ни по чему се не може назвати застарелом, без обзира на то што је умногоме претходила ономе што данас називамо „астробиолошком револуцијом". Шкловски је заступао гледиште да у космосу постоје милијарде потенцијално настањивих светова - хипотезу чија је плаузибилност у међувремену знатно нарасла захваљујући открићима мноштва планета изван Сунчевог система, о чијем постојању у доба Шкловског, услед непостојања довољно осетљивих инструмената и метода, напросто није било опипљивих сведочанстава. Свестрани научни визионар је такође у више наврата истицао да су врхунска дела научне фантастике истински златни рудник идеја и инспирације у трагању за новим сазнањима. Поносио се утицајем који су у детињству и младалачком добу на њега остварила двојица родоначелника тог жанра - Жил Верн и Херберт Џорџ Велс.

Јосиф Шкловски био је и постојани борац за људска права и достојанство науке и научника. Услед одважности да критикује поједине аспекте међународне политике Совјетског Савеза и здушне подршке борцима против репресије као што су били Кронид Љубарски и Андреј Сахаров, Шкловски је увек био на ивици да га прогласе за дисидента и јавног непријатеља, те му је неретко бивала ускраћивана могућност да путује у иностранство на научне скупове. Упркос томе, остао је упамћен као научник и мислилац чији су бритак ум, маштовито сагледавање проблема и дубок смисао за хумор подједнако цениле колеге на Истоку и Западу. Своја стремљења путевима сазнања насупрот бројним препрекама и искушењима, зачинивши их многобројним духовитим опаскама и анегдотама, Јосиф Самуилович Шкловски сажео је у популарној књизи под насловом „Пет милијарди флаша вотке до Месеца".

број коментара 2 пошаљи коментар
(петак, 23. јун 2017, 11:05)
anonymous [нерегистровани]

Vodke

... a ne votke

(недеља, 18. јун 2017, 19:00)
Ime uopste nije bitno [нерегистровани]

Kakav Genije!

Zalosno je da na ovakav clanak nema komentara, sto je (nazalost) odraz masovne intelektualne ucmalosti I odsustva duha.