Прљаво небо може утицати на бујање река

Индустријализација у двадесетом веку загадила је ваздух широм Земље. Нова студија показује да тај процес није утицао само на човекова плућа, већ и на реке, које су услед загађења набујале.

Блокирајући Сунце, аеросолни загађивачи су успорили испаравање, остављајући тако на Земљи више воде, која пуни речне токове.

Анализа која објављена у часопису „Нејчер геосајенс" представља још један доказ да загађење ваздуха може да утиче на изворе воде преко „соларног замагљења". Иронична последица напора да атмосфера постане што чистија лежи у томе што мере које се предузимају могу да изазову опадање водостаја река, и тако смање доступност слатке воде, истичу аутори.

Тим научника открио је тај ефекат анализирајући метеоролошке податке из двадесетог века за већи део Северне Америке, Европе и делове Азије, где честице материјала ‒ као што су сулфати из електрана, фабрика и пољопривреде ‒ загушују ваздух. Према неким проценама, у Европи 70-их година 19. века количина сунчеве светлости која је досегла Земљино тло била је мања за 0,5% у поређењу са подацима са почетка 20. века. „Многи су заборавили колико је ситуација била лоша", каже Никола Гедни, водећи аутор студије, хидролог Kанцеларије Мет у Великој Британији.

Да би се одредило да ли аеросоли (честице настале из дима, прашине и кондензованих гасовитих супстанци) доводе до тога да вода мање испарава у атмосферу и буја у рекама, тим је размотрио бројне факторе које утичу на речне токове. Истраживање је пратило концентрацију угљен-диоксида у атмосфери и промену климе на Земљи ‒ будући да то утиче на промену вегетације и брзину којом биљке ослобађају влагу. Затим су унети историјски подаци у глобални компјутерски модел који је израчунао проток кроз велике речне сливове. Добијени подаци упоређени са ранијим мерењима речних токова. Резултати показују да је присуство честица аеросоли стално повећавало речне сливове у целој Европи и Северној Америци. Такође, сматра се да је повећање 11‒25% укупног речног тока у великим европским рекама (као што су Дунав, Елба и Одра), последица деловања само тих честица.

Када је Европа 90-их година 20. века знатно побољшала квалитет ваздуха, деловање честица аеросоли смањило се за више од једне трећине. Како региони настављају да чисте ваздух, количина доступне слатке воде у басенима река може и даље да опада, наводе истраживачи.
Ипак, неки научници примећују да је тешко предвиђати каква ће бити доступност слатке воде, због повратне везе између испаравања и кишних падавина. Геднијев тим ту везу не узима у обзир ‒ због тога што у свом приступу кишу користи само као историјски „инпут" (улазну информацију) а не и као „аутпут" (резултат, последицу) ‒ примећује научник-климатолог Мартин Вајлд са Федералног института за технологију у Швајцарској. Он додаје да аеросоли могу толико да смање испаравање да услед тога ослаби водени циклус, те реке на крају остају жедне због недостатка кише. Тај ефекат посматран је у време великих вулканских ерупција које убацују пепео у атмосферу на глобалној скали, примећује Алан Робок, климатолог са Универзитета Ратгерс, САД. С обзиром на разне факторе који су у игри, Робок додаје: „Ја сигурно не бих ʼпредложиоʼ да ваздух буде прљавији".

Ипак, без обзира на кишу, стручњаци су мишљења да најновија студија даје чврсте доказе да честице аеросоли утичу на испаравања и додатно очекују да ће последњи подаци из Кине, где се индустријско загађење континуирано повећава, такође показати тенденцију бујања река.

број коментара 4 пошаљи коментар
(недеља, 18. јун 2017, 23:52)
Dejan [нерегистровани]

-

Meni je zanimljivo to da se velika kolicina proizvoljnosti koristi kao algoritamske funkcije za model koji je dao taj krajnji rezultat.
Da li može da, kako kažu, "solarno zamagljenje" utiče na nabujalost reka? Moguće, ali ne decidno! Taj efekat aerosolnih cestica može da poveća tzv. Tindalov efekat, da dolazi do rasejanja svetlosti u svim pravcima umesto na samu površinu Zemlje, ali ne toliko da ne dodje do površine Zemlje dovoljno energije da se pokrene proces isparavanja! Povecanje kolicine aerosolnih cestica, svakako, povećaće rasejanje. Pored toga, spektar zračenja sa Sunca ne pokriva samo UV - VIS spektar, već i infracrveni itd. Znači aerosoli će deo zračenja i da apsorbuju! Drugo, ugljen-dioksid koji je prisutan u atmosferi, apsorbuje znatan deo energije koji se izraci ka Zemlji, i koji se izrači sa površine Zemlje koju pretvara u energiju vibracija i rotacija, povecava kinetičku energiju molekula, a u manjoj meri i sprecava da se toplotna energija oslobodi dalje kroz slojeve troposfere. To znači da utiče i na povećani sadržaj energije u nižim slojevima troposfere koja je presudna da se pokrene prosec isparavanja - znači povećava se vlažnost vazduha, jer je povećan udeo vodene pare u vazduhu. Po njima to su dva osnovna parametra za postavljanje matematičkog modela! Nekompletno, i donekle proizvoljno! Dalje, oni kažu da su neki od parametara izostavljeni, a mogu biti ključni. Samo je dovoljnan jedan pogled na geografsku kartu slivova reka i regione koje su uzeli u razmatranje i opisivanje. Pa kako je moguće izvoditi zaključke o nabujalosti reka a zanemariti broj veštačkih akumulacija koje su direktno ili indirektno povezane sa tim rekama... Svaka od akumulacija je gradjena pred kraj XIX, početkom XX ili u kasnijem periodu. Kako da ne primete i da ne ukljuce u razmatranje povecanje vlažnosti vazduha usled pojava istih akumulacija? i da ne nabrajam dalje

(недеља, 18. јун 2017, 20:04)
Stefan [нерегистровани]

Nauka

Da li iko vise uzima u obzir ozbiljnu nauku ili se samo rade neka smesna istrazivanja sa nekim jos smesnijim zakljucima i vrlo ozbiljnom masom koja to guta i ne pita?

(недеља, 18. јун 2017, 18:32)
anonymous [нерегистровани]

intresantno, vrlo interesantno

Geoinzenjeringom se svakodnevno ubacuje na miliona tona aerosola u stratosferu upravo zato da bi se na veštački način izazvao pomenuti globalni efekat vulkanskih erupcija. U međuvremenu, neupućeni slikaju šarolike sutone i jutra, misleći da slikaju prirodnu pojavu, ne znajući da se svetlost zapravo reflektuje od aerosola sumpordioksida i nanocestica soli aluminijuma rasprsenih u visokim atmosfere. Žalosno.

(недеља, 18. јун 2017, 06:44)
alex [нерегистровани]

air polution

Vi niste normalni, a nikada i niste bili. Samo slusajte na zelene isto kao sto slusate na popove, nikada vam kraja nece biti.
Seme za buducnost cete postati !
Ne daj boze te BEDE !
Uf !