Епохално откриће гравитационих таласа отвара нове научне хоризонте

Доцент на катедри за астрономију Матеметичког факултета Универзитета у Београду Драгана Илић рекла је да је детектовање гравитационих таласа, поред тога што је потврда Ајнштајнове опште теорије ралативности, важно јер се добијају нове информације о свемиру.

Илићева је агенцији Бета рекла да потрага за гравитационим таласима траје већ сто година, јер „откривају нове информације о свемиру“.

Међународни тим научника објавио је јуче да је детектовао гравитационе таласе, чије је постојање предвидео Алберт Ајнштајн у општој теориоји релативности.

„До сада се већина наших истраживају била заснована на електромагнетим зрачењима и фотону као носиоцу информације, а ово је неки нови вид информација. Ово је први пут да смо ми директно уз помоћ инструмената детектовали један од гравитационих таласа. Буквално добијамо нови вид информација, које говоре о прерасподели гравитационог поља. То нам даје 'нове очи' којима можемо да посматрамо свемир“, рекла је Илићева.

Она је истакла да се гравитациони таласи налазе свуда у природи, али да су веома ниског интензитета и да су истраживачи имали среће да је догађај који је детектован био врло интензиван.

„Ми смо се од Галилеја па наредних 350 година бавили оптичком астрономијом, онда смо средином прошлог века почели да развијамо радио телескоп којим нам се открио нови свемир. Сада очекујемо да уз развој ових инструмента добијемо неку другачију слику свемира. Сада је највећи проблем детекција невидљивог свемира, односно тамне материје и тамне енергије и очекује се да неки од одговора на та питања могу дати и ови нови инструменту“, навела је Илићева.

Гравитациони таласи су таласи у ткању простор-времена, које је Ајнштајн помињао 1916. године у склопу своје теорије опште релативности. Они су изузетно слаби таласи у простор-времену, односно четвородимензионалном простору који обухвата време и три просторне димензије.

Ови таласи су најинтензивнији приликом деструктивних догађаја у универзуму.

Велики међународни тим астрофизичара користио је новији и унапређени инструмент вредан око 1,1 милијарду долара знан као ЛИГО (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) да би открио гравитационе таласе настале после судара две удаљене црне рупе, што је један од начина како они настају.

Научници су у обради сирових податак претворили таласе у звук. На конференцији за новинаре у Вашингтону медијима је пуштен звук који они називају „цвркут“, односно сигнал који су чули 14. септембра. Сигнал је био једва приметан чак и када је увећан.

Научници су прву индиректну евиденцију о постојању гравитационих таласа пронашли током седамдесетих година прошлог века, када су прорачуни показали врло мале промене у орбитама две звезде које су се сударале, а тај рад је један од оних који су 1993. године добили Нобелову награду за физику.

Члан тог тима Чед Хана рекао је да су гравитациони таласи „звучни запис универзума“.

Америчка национална фондација за науку одлучила је 1979. године да одвоји новчана средства за Институту за технологију Калифорније и Институту за технологију Масачусетса да пронађу начин да открију таласе.

После 20 година истраживања ови институти почели су да граде два детектора ЛИГО, у Хенфорду и Ливингстону, који су укључени 2001. године. После година истраживања без икаквог успеха, научници су схватили да морају да изграде још напреднији систем детекције, који је коначно покренут прошлог септембра.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(субота, 13. феб 2016, 01:47) - anonymous [нерегистровани]

Nije Anstajn

nego Mileva.

(петак, 12. феб 2016, 20:58) - anonymous [нерегистровани]

mašta čini svašta

Ajnštajn je još 1916. bez ikakvih instrumenata ( da to tako nazovem - nemojte me bukvalno shvatiti ) izmaštao teoriju čije neke delove tek danas možemo da potvrdimo. Za mene je ovo više nego fascinantno.

(петак, 12. феб 2016, 19:15) - Ivan [нерегистровани]

Mozda sam malo skeptik?

Ali potrositi milijardu dolara na masinu koja cvrkuce mi deluje malo idiotski.