Масне киселине и рад мозга

Садржај липида у исхрани директно утиче на липидни састав нервног ткива, мождану пластичност, развојни капацитет и отпорност мозга на повреде.

Структура и функција мозга у великој мери зависе од липида који се налазе у саставу нервног ткива. Различите масне киселине имају важне физиолошке улоге, при чему се истиче посебан значај полинезасићених масних киселина како у другим ткивима тако и у мозгу.

Истовремено, особине самих липида и њихових ефеката на нервни систем су умногоме одређене садржајем и врстом масних киселина, нарочито дуголанчаних полинезасићених масних киселина (ПНМК). Због тога се дијететска доступност специфичих липида и полинезасићених масних киселина показује као важан предуслов за нормалну нервну активност.

Липиди (масти) имају кључан значај у структурној и функционалној организацији нервног система. Холестерол, фосфолипиди и гликолипиди, чине 50-60% суве масе човечијег мозга. Карактеристике липида зависе од врсте и садржаја појединих масних киселина, посебно полинезасићених масних киселина у њиховом саставу.

Показано је да оне позитивно утичу на квалитет можданих функција, и да је, штавише, одговарајући дијететски унос тих масних киселина важан предуслов нормалне нервне активности. Најзаступљеније ПНМК у мозгу су арахидонска киселина (20:4 н-6, АА) и докозахексаенска киселина (22:6 н-3, ДХА).

Маснокиселински профил липида који доспевају у организам путем исхране значајно утиче на састав липида који се налазе у нервном ткиву, на мождану пластичност, развојни капацитет и отпорност мозга на повреде.

Дуголанчане ПНМК делују на нервни систем преко три основна механизма: модулацијом физичких особина мембране, утицајем на систем секундарних гласника и регулацијом експресије гена. ПНМК у мембранским фосфолипидима позитивно делују на пропустљивост и флуидност мембране, на транспорт кроз мембрану, ендо и егзоцитозу, активност јонских канала и мембрански везаних протеина, укључујући рецепторе за неуротрансмитере.

Биосинтеза и дијететски извори арахидонске киселине и докозахексаенске киселине

У укупним липидима можданог ткива ПНМК су заступљене са 35%. Највећи део арахидонске и докозахексаенске киселине присутних у мозгу је настао из одговарајућих масних киселина унесених исхраном, док мањи део потиче директно из хране. Њихова биосинтеза одвија се у ћелијама јетре.

Арахидонска киселина се синтетише из исхраном унете линолне киселине (18:2 н-6, ЛА), а докозахексаенска киселина из дијететске алфа-линоленске киселине (18:3 н-3; АЛА). Као међупроизвод у синтези докозахексаенске киселине из алфа-линоленске киселине настаје још једна веома важна ПНМК – еикозапентаенске киселина (20:5 н-3, ЕПА).

Ипак, превођење алфа-линоленске киселине у докозахексаенску киселину код људи је веома ограничено, мање је код мушкараца (0,04%), веће код жена (око 9%, и расте у трудноћи), што додатно истиче суштински значај обезбеђивања довољних количина докозахексаенске киселине путем исхране.

Храна са највећим садржајем еикозапентаенске киселина и докозахексаенске киселине су риба и морски плодови, затим живина и јаја, мање их има у млеку и млечним производима. Соја, уље репице и ланено семе су богати алфа-линоленском киселином, прекурсором у биосинтези ДХА.

Ефекти арахидонске, еикозапентаенске и докозахексаенске киселине

Стабилан ниво арахидонске и докозахексаенске киселине у нервном ткиву важан је за одржавање нормалног неуралног развоја. Недостатак ова две масне киселине нарушава развој и функцију мозга и може довести до поремећаја у понашању.

Позитивним деловањем на очување структуре можданих ћелија, смањењем ћелијске смрти неурона и стимулацијом функције имуног система, еикозапентаенска и докозахексаенска киселина показују изразите антиинфламацијске и неуропротективне ефекте и могу допринети превенцији проблема менталног здравља.

Штавише, показано је се суплементацијом тих киселина, нпр. конзумацијом рибљег уља, остварује повољан ефекат у случају запаљенских, инфективних, исхемијских и ексцитотоксичних оштећења мозга, као и у регулација циклуса будности и сна.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 24. јан 2016, 15:32) - www.goo.gl/XSuccH [нерегистровани]

A, da li masne kiseline poboljšavaju pamćenje?

Bilo bi dobro i da možemo upamtiti unformacije objavljenje u ovom članku!