„Не праве их као некада“, ЕУ уводи право на поправку апарата

Када слушате генерацију „беби-бумера“ из друге половине 20. века, једна од уобичајених замерки овог времена јесте да кућне уређаје „не праве више као некада“. Законодавци у ЕУ и неким америчким државама истог су мишљења, па је на помолу усвајање низа предлога чиме треба да се натерају произвођачи да производе квалитетнија добра која дуже трају и лакше се поправљају.

Уколико вам се уређај поквари након истицања гаранције, у већини случајева можете само да га замените новим. Могућност поправке скоро да не постоји.

Корисници су тако приморани да потроше више новца, глобална хрпа смећа се повећава, а производња нових уређаја који мењају старе само поспешује загађивање и убрзава загревање планете.

Због тога, Европска унија жели да уведе такозвано „право на поправку“ – серију предлога који би натерали произвођаче да праве квалитетније и самим тим дуготрајније уређаје, за које би постојали резервни делови и који би могли лако да се поправљају.

План ЕУ, који разматра и 18 америчких држава, веома је комплексан и контроверзан. Произвођачи истичу да су предложена правила поправке превише стриктна и да ће отежати иновације.

Са друге стране, активисти за заштиту потрошача се жале да је Европска комисија омогућила фирмама да контролишту процес поправке, инсистирајући да већину уређаја морају поправљати професионални мајстори које контролишу произвођачи.

„Тиме се независним мајсторима ограничава приступ резервним деловима и информацијама, па не могу себи да приуште поправљање“, наводи Европски биро за заштиту животне средине.

Разлози због којих су се европски законодавци одлучили за овакав потез су бројни.

Између 2004. и 2012. године, са 3,5 одсто уређаја који су се покварили у првих пет година употребе, дошло је до повећања на 8,3 одсто.

Анализа је показала да је више од десет одсто бачених веш-машина старо мање од пет година.

Још једна студија је показала да ће квалитетнији модел веш-машине, после дводеценијске употребе, смањити емисију угљен-диоксида, због одсуства потребе за њеном заменом. Са друге стране, мање квалитетни модели мораће чешће да буду произвођени, на шта се троше додатни ресурси и ослобађају гасови са ефектом стаклене баште. Разлика током периода од 20 година износи 1,1 тону угљен-диоксида више у атмосфери.

број коментара 6 пошаљи коментар
(среда, 09. јан 2019, 22:17)
Branko [нерегистровани]

Sami smo krivi

Kupovinom jeftinijih uređaja prisiljavamo proizvođače da proizvode što jeftinije a onda kukamo zbog kvaliteta. Sami smo krivi.

(среда, 09. јан 2019, 18:11)
anonymous [нерегистровани]

Popravka ili ne

Proizvodjaci imaju obavezu da obezbede rezervne delove za uredjaje u odredjenom roku (za neke uredjaje i 10 godina). Problem je samo sto i najmanji deo uredjaja koji u proizvodnji cini samo 0,5% od ukupne cene uredjaja, kada ga kupujes van garancije kao rezervni deo onda on kosta bar 60% od cene novog uredjaja. Time se obesmisljava bilo kakva popravka.

(среда, 09. јан 2019, 14:44)
Bane [нерегистровани]

tako je sa svim proizvodima sa zapada zato su Koreanci Kinezi i Japanci zakon

Pa Nemacke Francuske firme Bos AEG Muline i ostali su pare tako napravile Premestile su proizvodnju gde je jeftina radna snaga u fabrike istocne Evrope i prakticno pocele da koriste iste delove tih fabrika koje su u komunizmu takodje pravile belu tehniku Promenili su jedino maske i njihov dizajn da se uklope u istocno Evropske delove i stavili zapadne cene I to traje zadnjih 20 godina

(среда, 09. јан 2019, 14:21)
anonymous [нерегистровани]

Univerzalni delovi

Proizvođači bi morali da koriste univerzalne delove a ne svoje delove koji se ni po čemu ne razlikuju od univerzalnih osim po načinu na koji se priključuju. Tako u slučaju kvara može bilo koji deo da se zameni. Pogledajte sad ove nove keramičke ploče za šporet koje se prave. Prvo su na dodir što je izuzetno osetljivo, drugo sve ringle su pod istim staklom, jedna ode nema zamene, možete samo sve da bacite i uzmete novu.

Za veš mašine... delove doslovno moramo da uvozimo. A od cele mašine najvredniji je bubanj koji ne propada tako lako.

Sa ovim garantnim rokom od praktično 1-2 godine i namerno napravljenim slabim mestima da se slomi ručka, jezičak i šta sve ne, ljudi su naterani da troše pare. To vam je kao i za cigare. Koga briga za posledice.

(среда, 09. јан 2019, 13:35)
anonymous [нерегистровани]

Opet pronalaze rupu u saksiji!?

Kod nas je postojala obaveza proizvodjaca/uvoznika da garantuje rok upotrebe proizvoda. Ovaj rok nije bio kraci od 7 godina, a odnosio se upravo na obavezu da najmanje u tom periodu prozivodjac i/ili uvoznik moraju da obezbede servis i rezervne delove.
Ko je i kada ukinuo ovu odredbu?

(среда, 09. јан 2019, 12:09)
anonymous [нерегистровани]

Konacno

Hvala bogu da se zdravi razum polako vraca. Nadam se da nece odustati od ovoga, jer nije samo rec o kucnim belim uredjajima, vec o mnogo vise proizvoda. Bolje je praviti vise rezervnih delova i zaposljavati majstore, jer ce time hiljade porodice imati posaoi stalno garantovani dohodak i sihuran zivot. Traznja za vise materijala, pogotovu metala treba da padne, sto ce pomoci planeti. Automobili isto treba da se prave da traju 10-15 godina. Navike potrosaca je najteze promeniti, jer, recimo u Holandiji, gde zivim, vozaci mahom menjaju auto svake 2-3 godine, jer im lizing kompanije to omogucavaju. To znaci da svi ti polovni automobili, vrlo mladi i moderni, moraju da se prodaju, pa najcesce zavrsavaju na sleperima sa poljskim, bugarskim i rumunskim tablicama. Niko ne razmislja o tzv. odrzivosti sveta i prirode, jer novi automobili moraju tako da se izbacuju svake 2 godine. To je potpuna ludost i luksuz koji nas sve na planeti skupo kosta.