Више електричних аутомобила, мање загађење ваздуха

У свету је све више возача које не брине поскупљење нафте. Прошле године број електричних аутомобила порастао је 54 одсто и премашио је три милиона. Код нас су такви аутомобили права реткост, а помогли би да се бар смањи загађење ваздуха. Држава планира већу наплату еколошке таксе за возила која испуштају више штетних материја у ваздух.

Кинеским путевима саобраћа више од милион електричних аутомобила. У Европи је око 820.000 возача који више не брину о цени нафте, али брину о чистијој животној средини.

„Основна преност аутомобила на електрични погон јесте смањење трошкова када гледамо цену горива и цену одржавања таквог аутомобила. Цена одржавања самог аутомобила је у рангу око 50 посто, а уштеда горива иде око пет пута и више“, каже Предраг Вучинић из компаније „АББ Србија“.

За једну бензинску пумпу потребни су милиони евра, док пуњачи за електричне аутомобиле коштају двадесетак хиљада евра.

„Морамо се потрудити да ту електричну енергију добијемо из обновљивих извора, јер ако користимо фосилна горива реално ништа нисмо урадили. Приликом производње наших аутомобила и електричних хибрида води се рачуна да се аутомобил направи тако да што мање загади животну средину. Наши аутомобили се производе у фабрици у Лајпцигу која се потпуно погони снагом три велике ветрењаче“, објаснио је Милош Милутиновић из „Делта моторса“.

Неке земље су за аутомобиле који не загађују ваздух увеле стимулације попут бесплатне регистрације, бесплатног паркинга и пуњења.

Највећи купац електричних аутомобила је Норвешка која је најбогатија нафтом. У Србији је регистровано нешто више од 130 електричних аутомобила, а има свега десетак пуњача за такве аутомобиле.

Према подацима Светске здравствене организације, у свету шест милиона људи годишње умре због загађеног ваздуха. У Србији 5.400. Једна од мера којом се планира смањење емисије штетних гасова је еколошка накнада за возила.

„Почећемо од тога да еколошка накнада буде сразмерна еколошком утицају возила на животну средину. Ићи ће се у правцу тога да се више накнада не плаћа по тони возила већ по количини угљен диоксида који се емитује у ваздух“, наводи Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

Просечна старост аутомобила у Србији је 16 година. Загађивачи су и стари аутобуси па се планира и да што више возила јавног превоза буде на чиста горива.

број коментара 8 пошаљи коментар
(недеља, 10. јун 2018, 20:09)
anonymous [нерегистровани]

Niš online

2008 godine kad je bio onaj cenovni šok goriva preko noći (a nešto se ne sećam da je bilo protesta) u saradnji sa jednim istraživačem iz prestonice sam ugradio primitivni uredjaj na Jugića 55, koji je direktno u karburator ubrizgavao praskavi gas iz ćelije koja ga je pravila iz čiste vode. Bez goriva apsolutno motor nije mogao da radi, ali praskai gas je bio smanjio potrošnju za nekih 30% otpr. Ali to su bile slobodne procene jer i sam Jugo ,iako reltivno nov, nije imao ustaljenu potrošnju goriva. Takav motor bio. Ipak, uspeli smo nešto sa primitivnim uredjajem smeštenim u plastičnoj cevi od kanalizacije. Šta bi se tek moglo uraditi sa malo ozbiljnijim pristupom...

(недеља, 10. јун 2018, 13:11)
anonymous [нерегистровани]

automobil na vodonik

Potpuno je bespredmetno uporedjivati automobile na vodonik i elektricne automobile. Automobil na vodonik stvara elektricnu energiju od vodonika i ima isti pogon kao i elekricni automobil. Uopste nema smisla trositi elektricnu energiju za stvaranje vodonika i onda opet pretvarati taj isti vodonik u elektricnu energiju radi pokretanja motora. Tu su troskovi stvaranja vodonika, troskovi skladistenja vodonika, gubitci prilikom ponovnog pretvaranja vodonika u elektricnu energiju a da ne govorimo o ekspolozivnosti vodonika...

(недеља, 10. јун 2018, 10:54)
DS [нерегистровани]

Automobil na vodonik

... zahteva da se vodonik skladišti u automobilu, a zbog količine koja je potrebna za vožnju on se skladišti pod pritiskom i tako sabija. Pritisak koji je neophodan za to je oko 700 bara. Dakle, vodonik za pogon takvog automobila smešten je u boci na oko 700 puta većem pritisku od atmosferskog. Takođe energija koja je potrebna da bi se vodonik doveo u bocu pod takvim pritiskom je prilično velika. Transport vodonika do gasne stanice takođe košta kao i sam proces dobijanja vodonika. Sve zajedno korišćenje vodonika kao energenta za pogon automobila je još uvek neuporediv sa korišćenjem električne energije koja se jednostavno doprema bakarnim provodnikom.

(недеља, 10. јун 2018, 10:42)
DS [нерегистровани]

Električni automobili

..čak i ako se električna energija dobija iz fosilnih goriva zagađuju okolinu upravo onoliko manje koliko manje energije troše a to je oko 5x i više.
Automobil na benzin troši oko 1000 Wh/km a električni automobil oko 150-170 Wh/km
Razlog za tako malu potrošnju je efikasnost koja je kod električnog automobila višestruko veća.

(недеља, 10. јун 2018, 02:18)
anonymous [нерегистровани]

Gorive celije su bolje resenje

Hidrogen moze da proizvodi svaka zemlja. Mala ili velika. To je odlicna stvar za energetsku ne zavisnost od nafnog lobija. Pametnije je ulagati u proizvodnju vodonika. Produkt sagorevanja vodonika je voda. Cena vodonika je priblizna ceni benzina. Drzava ne bi izgubila svoje akcize. Cena vodonika moze se smanjiti koriscenjem vetrogeneratora, solarne energije. Nas covek iz Kragujevca ima odlican patent koji moze spasiti Srbiju energetske zavisnosti. Vlast Neka uradi nesto za Srbiju.

(недеља, 10. јун 2018, 00:40)
wolf30 [нерегистровани]

Tehnološki skok

Ajde da pokušamo napraviti nešto infrastrukture pa će stvar poteći kao voda. Tehnološki skok je vrlo blizu, a ABB je vodeći na planeti u toj oblasti. Punjenje za 15 minuta već je tu , pouzdano znam da ide i do 6 minuta klasičnim baterijama dok je kondenzatorski skoro trenutno ako je snaga punjača obezbeđena. Ako Fijat krene sa e-500 nismo ni svesni koliku nam moć daje u ruke kolike su kolosalne uštede kad je u pitanju bilans države. Ajmo punjači širite se, a za autiće ćemo se već nekako snaći. Ah da taj mali beli je potrosio svega 20 eura za mesec dana vožnje prosečno od 50 do 80 km dnevno, dok se za klasični dizel mora platiti gorivo cca. 8 do 10 000 za istu stvar...gradska vožnja.

(субота, 09. јун 2018, 21:46)
anonymous [нерегистровани]

Zablude iz lobiranja

Današnja električna vozila zaqgađuju i truju okolonu čak i više od benzinskih, jer koriste baterije koje su prava katastrofa. Od proizvodnje do kasnijeg "odlaganja". A o tome niko neće da govori. Jedini način da se barem u pogonskom smislu rešimo zagađenja jeste prelazak na vodonik kao gorivo koje bi pokretalo električni motor. Problem je što industrija i vlade sveta to nikad neće dozvoliti, jer proces proizvodnje (tečnog) vodonika ne podleže nikakvim patentima i opšte je poznat, dok je proizvodnja baterija pod gomilom (zapadnih) patenata i time pod monopolom. Borba za električne automobile sa baterijama jeste borba za potpunu kontrolu Zapada.

(субота, 09. јун 2018, 20:58)
anonymous [нерегистровани]

Sramota

Sramota je u kakvim autobusima se vozis sa Mirijeva, em sto se preznojis 15 puta dok stignes do Bogoslovije, em ne cujes onog pored sebe od drndanja motora, a da napomenem cesto i noviji autobusi nemaju ukljucenu klimu sto je strasno iskreno, podjes negdje i kao svinja stignes na cilj pa bio to posao ili bilo kakva druga prilika