Како српски стручњаци решавају проблем скупоће биодизела

Ове седмице наши научници из „Института за мултидисциплинарна истраживања“ Универзитета у Београду и званично су почели рад на револуционарном светском енергетском подухвату – развоју алги за производњу биодизела. Пројекат, вредан 400.000 евра, који се финансира из НАТО програма „Наука за мир и безбедност" снизиће цену биодизела за најмање 20 одсто.

Биодзел из алги није новост, али је проблем што је садашња производња неисплатива. Управо српска памет створиће алге са више масти и светску производњу биодизела учинити одрживом, а користиће га сви мотори са унутрашњим сагоревањем.

„Оно што смо ми смислили јесте да алге натерамо да брже расту па да имамо више биомасе или да правимо више масти тако што ћемо да их изложимо стресу ниског интензитета. Очекујемо да повећамо производњу биомасе за 50 и масти за 20 одсто у односу на садашњи принос. Микроалге се користе зато што оне брже рсту од биљака 10 до 50 пута. Међутим, неопходно је да оне још брже расту како би дошли до финасијске исплативости да се може изаћи на тржиште“, објашњава директор пројекта Иван Спасојевић са Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду.

Алге су стигле у наш институт и почело је опремање лабораторије. У српском тиму је осам научника и неки се већ спремају да иду на обуку на Универзитет у Манчестеру и амерички Универзитет у Тексасу, који су им партнери у том послу.

„Пре свега ми је интересантно да радим на нечему што је брзо применљиво. Такође, нови контакти који су увек значајни и опрема коју ћемо добити је заиста сјајна ствар“, истиче Марина Станић, научни сарадник са Института за мултидицилинарна истраживања.

„У Манчестеру ћу имати прилику да се сретнем са људима који рад на микроалгама, а сама идеја да биогориво може да се добије из микроалги је мени као младом истраживчу је била јако занимљива, а посебно што је то применљиво. Ако све буде како треба а биће, да се цена горива смањи у свету“, каже Мима Романовић, докторант на Хемијском Факултету у Београду.

Српски пројкат је оцењен као високо иновативан и ниског ризика. Узгајање алги по рецепту српских научника треба да нађе широку комерцијалну примену у индустрији.

„Није реч о генетски модификлованим сојевима. То су комерцијални сојеви чији метаболизам им померите у страну, а не мењате им генетски код. Пројекат има намену да ојача научну инфраструктуру овде и да побољша сарадњу између земљама које су у Партнерству за мир, где смо ми Ирска, Аустрија, Швајцарска, Руска федерација са НАТО земљама“, наводи Иван Спасојевић.

Циљ трогодишњег пројекта је да светском тржишту обезбеди јефтинији биодизел из алги као оштру конкуренцију скупим нафтним дериватима. Иначе, до 2020. године и Србија мора да обезбеди 10 одсто удела биогорива у потрошњи деривата.

број коментара 6 пошаљи коментар
(понедељак, 11. сеп 2017, 00:30)
anonymous [нерегистровани]

A, kamiondžije!??

Čkalja i Paja su sve to davno osmislili, i ako smo mi smatrali da se radilo o komediji, kao da se istorija ponavlja u drugom svetlu.

(понедељак, 11. сеп 2017, 00:20)
anonymous [нерегистровани]

Cuti i ne pricaj

i onako mi to sve posle prosledimo Rusima i Kinezima:)))

(недеља, 10. сеп 2017, 21:03)
Ulaganje!!! [нерегистровани]

Upravo a

Alijansa i ulaze u takve projekte...finasiraju preko 50 naucnih projekata! Sa druge strane njima i treba gorivo.

(недеља, 10. сеп 2017, 20:49)
sozgas [нерегистровани]

Pozdravljam, ali...

Bez genetske modifikacije, ovo je pravljenje motora sa unutrašnjim sagorevanjem od hrastovine (hvala genijalcima koji su nam pisali Ustav). Ali lepo ćete se igrati, fotobioreaktor izgleda prelepo i totalno svemirski, čak i kad su unutra "divlje" alge iz Save, kao što je bio slučaj kod mene.

(недеља, 10. сеп 2017, 20:28)
anonymous [нерегистровани]

Nema leba

Od ovoga nema ništa garant. Ja sam pisao specijalistički rad na temu sirovog biljnog ulja još 2007. na univerzitetu u Trstu. Tada sam proučavao i ove alge, najveći projekat je bio u Juznoafričkoj Republici koji nikada nije zaživeo, već je prema istraživanju novinara (jer je projekat bio toliko top secret) otkriveno da je sve farsa i da su naučni radovi oko tog projekta podmetačina.

(недеља, 10. сеп 2017, 20:10)
anonymous [нерегистровани]

Kom

Ja ovo nalazim vrlo problematičnim. Prvo, kada je neka vojna alijansa ili samo vojska , nevažno koja, ulagala u nauku, nikada ali baš nikada se nije završilo kako treba. Reč je o retrogradnom potezu sa aspekta postojanja nauke kao discipline koja bi unapredjivala kvalitet života.
Drugo, svaka čast našim mladim naučnicima, ali iz opremu koju daje Britanija i US, siguran sam da su i donatori mogli lako doći do rezultata. Verujem da je Srbija odabrana za ovaj projekat sa vrlo dobrim razlogom. Da li Srbiji nužan taj razlog?